Свети Сава

Наша школа носи назив по српском архиепископу и просветитељу Светом Сави.

Свети Сава, Растко Немањић рођен је 1175. године, као трећи син Стефана Немање и Ане. Већ са 15 година је као удеони кнез од оца добио на управу Хум. На очевом двору стекао је одлично образовање. У светогорском руском манастиру Светог Пантелејмона примио је око 1191. године монашки постриг, а касније је прешао у грчки манастир Ватопед и најзад у новоосновани српски манастир Хиландар. Цариградски Патријах је 1219. године посветио у Никеји Саву за првог Српског Архиепископа и доделио аутономију Српској Цркви. Архиепископ Сава је два пута посетио Свету Земљу са жељом да упозна уређење монашких насеобина и њихове уставе. По повратку из Јерусалима, тешко се разболео и упокојио у Трнову 1234. године где је и сахрањен, у припрати цркве Четрдесеторице Мученика. Када је његов Свештени гроб отворен, након вишекратне пројаве благодатне силе његових часних Моштију, проглашен је за Светитеља.

У многим крајевима светог Саву прослављају саборно и као заветну градску и сеоску славу. Такође га славе занатлије као заштитника појединих својих еснафа, а наравно, и многе породице и школе као крсну славу.

Значај за Србе

Два пута је путовао у Палестину. На повратку са другог од тих ходочашћа у Свету земљу, смрт га је затекла у тадашњој бугарској престоници Великом Трнову 14. јануара 1236. Његове мошти је у манастир Милешеву пренео његов нећак, краљ Стефан Владислав I.

Сава је оставио више писаних дела. Зато је био један од значајнијих писаца и правника из средњег века код Срба. Његова најзначајнија писана дела су Житије Светог Симеона, Карејски типик, Хиландарски типик и Студенички типик, као и Законоправило.

Образујући будуће службенике православне цркве стекао је велике заслуге за развој школства и просвете код Срба у средњем веку. У Србији и Републици Српској се дан његове смрти (27. јануар по новом календару) обележава као Дан просвете.

Савин култ у народу био је јак. После једног устанка Срба против Османског царства, турски заповедник Синан-паша је наредио да се спале мошти Светог Саве на Врачару вероватно 1594. На месту где се мисли да је била дигнута ломача да уништи последње остатке Светог Саве сазидан је Храм Светог Саве, највећа православна богомоља код Срба.

Опширније на Википедији